U momentu kada postoji mnoštvo informacija o programiranju, kada postoji mnogo dostupnih materijala kako bi se, ne samo deca nego i odrasli, edukovali i usavršavali programerske veštine, jedno od najčešćih pitanja jeste kako i sa kakvom sigurnošću izabrati nešto što će pomoći detetu ili osobi da se razvija i usavršava u toj oblasti.
Kod dece, taj pristup je komplikovaniji nego kod odraslih, i trebalo bi uzeti nekoliko stvari u obzir prilikom izbora edukacije u ovom smeru.

Uzrast deteta

Najlogičniji parametar u izboru najpogodnijeg kursa za dete jeste njegov uzrast, tj njegovo sveopšte znanje kojim raspolaže. Neki kursevi su strogo vizuelni i namenjeni najmlađoj populaciji (Scratch) jer ne zahtjevaju prekomernu upotrebu slova i brojeva, dok su neki drugi kursevi bogati vizuelno jasnim konceptima ali su ipak protkani rečima i naredbama u kojima je neophodno da deca znaju da čitaju i pišu, i da razumeju neke fundamentalne koncepte rešavanja nekog problema - od postavke problema, njegove analize i diskusije pa sve do dolaska do samog rešenja.

Digitalna pismenost

Nešto što se često zanemaruje a ipak igra bitnu ulogu u odabiru kursa programiranja jeste i samo iskustvo deteta sa dosadašnjim tehnološkim ostvarenjima. Da li je i koliko neki pojedinac bio uspešan pri obavljanju kako prostih tako i složenih radnji na računaru, a uglavnom vezanih za manipulaciju fajlova i datoteka kroz delove sistema, njihovu obradu i skladištenje. Tu su i neizostavni mobilni uređaji, te parametar koji govori o tome koliko kvalitetnog vremena dete provodi uz uređaj. Ovo nije presudan faktor ali svako utiče i na način implementacije samog kursa, kako bi krajnji efekat bio što bolji i sveobuhvatniji.

Level kreativnosti

Jedan od parametara koji utiče na odabir pravog kursa jeste svakako kreativnost deteta u datom uzrastu. On ne menja toliko tok i brzinu izučavanja programiranja, koliko menja putanju odabira kurseva kao i sam skup dopustivih kurseva, a sve u zavisnosti od uzrasta. Svako dete ima i svoja interesovanja koja u tim sferama i podstiču određeni nivo kreativnosti, i to se menja iz godine u godinu, kako dete spoznaje više, i uči više. Međutim, efekat samog usvajanja programiranja će biti daleko bolji ako se kreativno dete koje voli da crta, mašta i izmišlja uputi na kurseve gde će to da nauči da predstavi u digitalnom obliku i da kroz to nauči neke osnovne koncepte programiranja, pa tek kasnije kako bude istraživao i produbljivao interesovanje ka programiranju, da se upućuje na kurseve koji inicijalno nisu bili opcija.

Interesovanje, želje, motivi

Ključni faktor u odabiru je svakako lično interesovanje, i ono najviše doprinosi pozitivnom ishodu cele edukacije tokom kursa, nakon čega u najvećem broju slučajeva se javlja želja za daljim slaganjem slagalice programiranja. Inicijalno interesovanje ne mora da postoji u velikoj meri, dovoljno je i u maloj, ali da je lično, individualno. Ukoliko pak ta motivacija potiče od roditelja a ne od deteta, ishod bilo kog kursa će biti nepotpun, nejasan i u neku ruku bled, jer će sav trud sa strane učenika biti minimalan.
Priroda motiva može biti različita, a najčešće su to razlozi koji ukazuju na želju za pravljenje svoje igrice ili materijalni razlozi zarade ove profesije. Nekada je to i čista nevina dečija radoznalost. Bez obzira na prirodu motiva, a u zavisnosti od zrelosti dece, ishod pohađanja kurseva je u velikom broju uspešan. Svakako, ukoliko interesovanje za programerske veštine bilo kog tipa postoje, preporuke su da tu radoznalost kod dece treba hraniti motivacionim i podsticajnim sadržajem iz raznih delova programiranja kako bi se omogućilo da saznaju i nauče što više stvari iz date materije prilagođeno njihovom uzrastu.